Kulturni spomenici:
Hradčani:
Pražský hrad / Areal Praškog dvorca predstavlja jedno od najslavnijih vladarskih rezidencija Evrope. To je kompleks zgrada duhovnog i svetovnog karaktera. Najistaknutija gradjevina je svakako katedrala Sv. Vida.
Katedrála sv.Víta/ Katedrala Sv.Vida se gradila sedam vekova, pa tako na njoj možemo zapaziti radove nekoliko arhitekata i nekoliko stilova. Osnovana 1344., završena 1929.
Zlatá Ulička/Zlatna Uličica Istorija ove predivne, bajkovite uličice vezana je za doba vladavine Rudolfa II koji je bio opčinjen alhemijom i u Prag pozvao poznate alhemiste koje je ovde smestio. U jednoj od ovih simpatičnih malih kućica (broj 22) živeo je i sam Franc Kafka kod svoje sestre.
Loreta je značajan hodočasni samostan. Slavna je po najvrednijim monstrancama koje potiču iz 16, 17. i 18. veka. Jedan od najcenjenijih liturgijskih predmeta je monstranca od pozlaćenog srebra ukrašena sa 6000 dijamanata. U baroknoj kuli Lorete je smešteno 30 zvona koji svakog punog sata od 9-18h zvone marijansku pesmu.
Mala Strana:
Karlův most /Karlov most Pre nego što kročimo na Karlov most moramo da prodjemo kroz kapiju koja se naziva Strogradska kula. Poznata je svojom dekoracijom, jedinstvenim statuama i predstavlja najlepšu srednjovekovnu kulu u Evropi. Sagradena je po ideji Petra Parlerža krajem 14. veka.
Most se sastoji od 16 lukova na kojima stoji 30 statua raznih majstora vajarskog zanata. Za turiste najzanimljivija statua je svakako statua Sv. Jana Nepomuka. Njegova smrt je prikazana na reljefima ispod statue, koje turisti dodiruju u nadi da će im se ispuniti želja. Statua je delo Jana Brokofa.
Sa malostranske strane most zatvaraju dve kule – jedna viša koja pripada Karlovom mostu i jedna niža koja je pripadala nekadašnjem Juditinom mostu koji je zamenjen Karlovim.
Kostel sv. Mikuláše/Hram Sv.Nikole predstavlja najdominantniju tačku Malostranskog trga. Delo je oca i sina Dincenhofer, najznačajnijih predstavnika češkog kasnog baroka. Ovo je još jedno mesto gde je na orguljama svirao sam Mocart.
Nerudova ulice/Nerudova ulica je prestižna ulica gde je smešten veliki broj ambasada. Ono što pridaje popularnosti ove ulice kod turista su i istorije nekih kuća i njihovih obeležja. Svakako neobično za neke od nas, ali svaka kuća ima svoj znak i svoj naziv. Jedna od najlepših kuća je Kod tri Violinice koja je dvesta godina pripadala raznim violinistima. Morzinska palata je danas u rukama Rumunske ambasade, a na njoj možemo videti statue još jednog češkog vajara Brokofa. Palata je vredna pažnje i zbog činjenice da je ovde u 18. veku kapelan Morzinske kapele bio Josef Hajdn.
Još jedna kuća čudnog imena je Kod dva sunca, slavna po tome što je ovde živeo Jan Neruda, češki pisac, po kome je i ulica dobila ime.
Kampa je ostrvo koje, iako bez značajnih istorijskih dešavanja, privlači veliki broj turista. Nekada je ovde bilo devet mlinova i svaki od njih je imao svog vodnjika, koji su oživljavali u delima slavnih pisaca koji su ziveli na Kampi.
Stari grad:
Staroměstské náměstí/Starogradski trg Najpoznatija i turistički najatraktivnija zgrada na ovom trgu je Starogradska gradska kuća sa astrološkim satom – Orlojem. Svoj današnji izgled Orloj je dobio u 15. veku. Autor je Majstor Hanuš, koga su po legendi oslepili, kako ne bi napravio bolji i lepši sat.
Još jedna zgrada koja privlči poglede turista je Tinski hram koji na sebi nosi obeležja svih podstilova gotike. Jedan od autora je Petar Parlerž, poznati praški arhitekta tog doba.
Pored Tinskog hrama nalazi se zgrada koja se zove Kod kamenog zvona, najstarija zgrada na trgu.
Sa druge strane od Tinskog hrama je kuca Kod belog jednoroga koja je najdragoceniji spomenik renesansne arhitekture u centralnoj Evropi.
Klementinum – Ova univerzitetska gradjevina potiče iz 1578. godine i spada medju jedne od najlepših u Evropi. Predstavlja kompleks zgrada i sastoji se od 6 dvorišta, nad kojima se uzdižu četri viša i dva niža tornja. Posle Praškog dvorca predstavlja najveću gradjevinu u Pragu. Danas su ovde smeštene Narodna i Univerzitetska biblioteka.
Obecní dům/Gradska kuća predstavlja dragulj iz doba secesije, koja je svoj izgled gradila od 1905-1912. godine. Sagradjena po planu arhitekte Antonjina Balšanka uz pomoc asistenta Osvalda Polivke. Sastoji se od nekoliko koncertnih sala i salona. Na ukrašavanju enterijera, glavnu ulogu imali su Alfons Muha i František Ženjišek, najpoznatiji umetnici češke secesije.
U ovoj zgradi je 28.10.1918. proglašena samostalna Čehoslovačka Republika.
Prašná brána/Barutna kula je sagradjena u 15. veku. U čast svog kralja su je sagradili Pražani. Autor kule je Matej Rejsek, čiji isklesani autopotret možemo da vidimo na istočnoj strani kule. Odmah pored kule nekada je stajao Kraljevski dvorac, sedište nekoliko čeških kraljeva.
Stavovské divadlo/Stavovsko pozorište U ovom pozorištu je 1787. premijerno izvedena opera Don Djovani a sam Mocart je dirigovao orkestru. Potiče iz 1783. godine i najlepši je predstavnik elegantnog klasicizma u Pragu.
Národní divadlo/Narodno pozorište je simbol češkog narodnog preporoda iz 1868. godine. Novac za izgradnju ovog pozorišta sakupljen je dobrovoljnim prilogom. Ističe se svojim neobičnim krovom koji izgleda kao preokrenuti brod i boje je noćnog neba što ustvari simbolizira vrhunac koji bi trebao da bude cilj svim umetnicima. Ako imate vremena, svakako posetite i entreijer u čijem ukrašavanju su učestvovali najveći češki umetnici secesije.
Josefov:
Staronová synagoga/Staronova sinagoga je jedan od najstarijih praških gotičkih spomenika i spada medju najstarije očuvane sinagoge u Evropi. Ova masivna kamena gradjevina je, za razliku od ostalih u jevrejskom getu, preživala sve srednjovekovne katastrofe i oduprela se destruktivnoj vatri. Legenda kaže da je Rabin Low, nakon što je morao da uništi Golema, utisnuo njegovo telo u tavanicu sinagoge.
Starý židovský hřbitov/Staro jevrejsko groblje Najstariji spomenik na groblju datira iz 1439. godine a najmladi je iz 1787. Jedan od najpoznatijih Jevreja sahranjenih na ovom groblju je Rabin Low, autor priča o Golemu.
Novi grad:
Václavské náměstí/Vaclavski trg je u srednjem veku služio kao pijaca na kojoj su se prodavali konji. U 19. veku je postao trgovačko središte Praga (što je i ostao do danas) i promenio ime u Vaclavski trg. Ime je dobio po češkom zaštitniku - svetom Vaclavu. Nekoliko zgrada na trgu predstavnici su secesnog stila. Jedna od najlepših na trgu je svakako zgrada Grand Hotela Evropa. Na trgu je statua Sv. Vaclava na konju a oko njega je rasporedjeno četvoro čeških patrona – Ludmila, Vid, Prokop i Vojtjeh. Statua je delo vajara Mislbeka.
Národní muzeum/Narodni muzej je novorenesansna zgrada, gradjena od 1885. do 1890. godine.
Lucerna je kulturni centar koji je 1912. godine sagradio deda Vaclava Havela. Danas su u ovoj zgradi smeštene galerije, kafići, bioskop, prodavnice i koncertne dvorane.
